Moja majka je bila nastavnica matematike više od 40 godina. Pored Srpsko-hrvatskog govorila je nemački i francuski. Mnogo je čitala, uglavnom klasičnu Rusku književnost. Samo par meseci pre nego što je umrla provodila je dosta vremena rešavajući matematičke zadatke. A ipak, toliko se plašila smrti.
U maju 2014. dijagnostikovan joj je rak jetre. Lekar joj je saopštio tu vest na grub i neprofesionalan način. Nije bila spremna da prihvati svoju bolest i ubrzo je pala u duboku depresiju, nije mogla da izdrži dan bez pilule Benzedina, poznatijeg kao Valium.
Bila je prestravljena saznanjem da joj se vreme bliži kraju.
Video sam je u avgustu te godine. Bilo mi je bolno da gledam njenu patnju. Pokušavao sam da joj objasnim neke stvari o životu i smrti, ali me nije slušala. Pitala me je da li sam se priključio nekom kultu ili pripadam nekoj čudnoj sekti?
Samo noć pre nego što sam se vratio u Toronto pitao sam je, dok je radila kao nastavnica matematike, da li je primećivala koji učenici se najviše plaše ispita. Rekla mi je: oni koji nisu spremni za ispit, koji ne znaju gradivo dobro. Onda sam joj rekao: "Vidiš, mama, ti ne poznaješ gradivo o zivotu, neznas ko si, nisi dobro pripremljena, zato se plašiš smrti.“
Umrla je u januaru 2015, u svojoj 72goj godini.
Mislim da si ti u istoj poziciji u kojoj je moja majka nekada bila. Ne poznaješ dovoljno dobro "gradivo" života (i smrti). Samo samospoznaja pobeđuje strah od smrti. A samospoznaja je razumevanje toga ko-si-ti!
To te pitanje nikad nije interesovalo. Živiš u pogrešnom uverenju da si telo sa mislima i osećanjima, da si ime sa ličnom kartom.
Nisam krivio svoju majku zbog njenog neznanja i ne osuđujem tebe zbog tvog nerazumevanja stvari onakvih kakve jesu. Istina je veličanstvena, ali zastrašujuća. Mnoge sile na ovoj planeti rade protiv tvog razumevanja.
Tvoj život direktno zavisi od tvog uverenja, od ideje o tome ko-si-ti. Ne obraćati pažnju na to je teška greška. Imaš svoje nade, očekivanja i snove, meriš događaje kao uspeh ili neuspeh. Kako stariš, postaceš sve pohlepniji, gramziviji i kukavičkiji. Suština problema na kojoj počiva strah od smrti jeste tvoja podložnost uticaju, samozadovoljstvo i sklonost ka pogresnom razmišljanju.
Strah od smrti nije moralna kazna za tvoj "pad" kao ljudskog bića, već prirodna posledica stanja neznanja.
Svih ovih dana ti umireš polako iznutra.
I znaš, nije samo to da je to užasan način života: to zapravo i nije život. To nije nešto što biraš, to je ono što dobiješ kada ne biraš. Sam si umarširao u ove proklete, idiotske, nemoguće živote, a da nikada nisi zastao da razmisliš šta radiš.
Srednja škola, fakultet, postdiplomske studije, pa pravo u radni odnos. Venčao se. Dobio dete, pozajmio novac, kupio kuću. Napunio je stvarima. Dobio još jedno dete, uzeo još kredita. Veća kuća, više stvari.
Potpuno je ludo, ali tako živi svako koga poznajem.
Ako želiš da spoznaš ko si, moraš posvetiti svoj život tome. U suprotnom, zašto živiš, koja je svrha tvog života?
