Da li je prosvetljenje sloboda koju tražimo, ili najveći mit našeg doba?
Pod prosvetljenjem ne mislim na evropski intelektualni pokret 17og i 18og veka u kojem su ideje o Bogu, razumu, prirodi i čovečanstvu bile objedinjene u pogled na svet koji je doveo do revolucionarnih razvoja u umetnosti, filozofiji i politici. Ovde pišem o duhovnom prosvetljenju.
„Prosvetljenje“ znači stanje razumevanja nečega. Moj glavni cilj u životu je da dostignem duhovno prosvetljenje, razumevanje svog postojanja. Želim da budem svestan ONOG-ŠTO-JESAM. U hinduizmu i budizmu, prosvetljenje je najviše duhovno stanje koje ljudska svest može dostići.
Prosvetljenje koje tražim poznato je i kao samospoznaja, buđenje, oslobođenje, mokša.
Samospoznaja doslovno znači skidanje izmišljenih slojeva sopstvene ličnosti kako bi se razumelo i iskusilo pravo sopstvo i prava priroda stvarnosti.
Mokša je ključni pojam u jogi, stanje „buđenja“, oslobođenja i najviše slobode u ovom životu. To je opet sloboda ličnog sopstva, sloboda od nametnutih ideja i koncepata...
Da li živimo u zatvoru?
Oni koji su upoznati sa teorijama zavere možda su čuli ideju da je Zemlja neka vrsta „zatvorske planete“. Neke verzije ove teorije uključuju Mesec i ljudske duše koje se neprestano recikliraju na ovoj planeti, primorane da se iznova i iznova reinkarniraju. Nisam siguran koliko duboko ide ta „zečja rupa“, mogu pisati samo o svom iskustvu...
Nakon svih ovih godina provedenih na Zemlji, zaključio sam da zaista, kao i ostatak čovečanstva, živim u zatvoru. Svi smo robovi.
Sumnjam da je „zatvor“ prava reč za sve ovo. Živeći ovakav život, zapravo smo okrutno kažnjeni. Mi smo poput stoke, veštački hranjeni, nadgledani i podvrgnuti eksperimentima.
U sadašnjem vremenu, u Torontu, postoji radio reklama koju čujem svaki dan; radi se o maloj devojčici, zovu je Zoe, koja je gladna. Ne može da završi srednju školu jer, budući da je gladna, ne može da se koncentriše u školi. Reklama traži javnu podršku i donacije za gladnu decu u Ontariju.
Prema Kanadskom zdravstvenom istraživanju dece i mladih, 15,3% dece u Ontariju uzrasta od 1 do 17 godina živi u domaćinstvima sa nesigurnim pristupom hrani — što znači da nemaju dovoljno da jedu. Možete li zamisliti? U najbogatijoj provinciji Kanade, 15% dece nema dovoljno hrane na stolu(?).
Da li je svet iluzija?
Jedna od najvećih grešaka moderne duhovnosti jeste to što svet smatra iluzijom. Prema „New Age“ učenjima, kada se „probudimo“ ili postanemo prosvetljeni, shvatamo da je fizički svet samo san. Svet i svi događaji u njemu vide se kao fatamorgana.
Ovaj koncept je pogrešan, jer vodi ka odvojenom i ravnodušnom stavu prema svetovnim događajima. Kakve veze ima ako milioni ljudi pate od siromaštva i gladi? Zašto bismo brinuli o Zoe? Sve je to samo deo sna, pa ništa nema stvarni značaj. Takav stav je pogrešan.
Ideja o svetu kao iluziji potiče iz hinduističke filozofije Advaita Vedante (ili nedvojnosti). Hinduistički pojam „maja“ pogrešno se prevodi kao „iluzija“; njegovo pravo značenje je „obmana“. Maja je sila koja nas obmanjuje da mislimo o sebi i da se poistovećujemo sa onim što zapravo nismo.
Koliko smo zaista mudri?
Živimo u dobu obmane. Antropolozi procenjuju da je čovečanstvo obožavalo najmanje 18.000 različitih bogova, boginja i raznih životinja ili predmeta. Obožavanje drugih je ljudski odgovor na strah i bol.
Gledanje YouTube videa, pretraživanje Wikipedije i korišćenje ChatGPT-a može nas učiniti mudrima u očima naših prijatelja. Možemo zapamtiti i ponavljati beskorisne činjenice, pa možemo govoriti o gotovo svemu što je zamislivo... ali koliko smo zaista mudri?
Pre nekoliko godina, medicinska sestra u palijativnoj nezi (odeljenje za umiruće) prikupila je najveća kajanja tih pacijenata. Velika većina njih navela je da žali što je previše radila, što nije imala prijatelje, što nije radila ono što voli itd... nijedan nije spomenuo kajanje što nije otkrio „ko je“.
Kako upoznajemo sebe?
Prosvetljenje jeste oslobođenje, ali nije oslobođenje od okrutnog sveta, već sloboda od nas samih.
Svet nije iluzija, on je odraz našeg zbunjenog uma. Mi ne živimo u svetu, već živimo u svom umu. Svet je veliko pozorište u kojem se događaji odvijaju kao odraz naših sumnji. Zapravo provodimo vreme u svojim glavama, sa beskrajnim dijalozima samoplašljenja i samoutešivanja.
Šta je zaista istinito u našem životu... naš osećaj „JA JESAM“. Svi ga imamo. Moramo otkriti šta je to! Kako upoznajemo sebe? Kako znamo da postojimo?
Na kraju, moje istraživanje dovelo me je do otkrića duhovnosti. Pre toga sam živeo kao klovn, plešući i skačući gore-dole. Bez svrhe, moj život nije bio ništa više od cirkusa.
Danas postoji ta nenajavljena i spontana sreća. Spoznaja o tome ko sam ja jača svakim danom. Prestao sam da se upoređujem sa drugima, ne jurim nikakva dostignuća, zadovoljan sam i zahvalan za ono što imam, živim jednostavnim životom.
Živim po istini spoznaje sebe i to mi donosi mir i radost. I dalje živim kao klovn, plešući i skačući gore-dole. Sve je laž i moj život i dalje nije ništa više od cirkusa.
Prosvetljena osoba – ne postoji!
Ponekad kažemo da su neki ljudi prosvetljeni, ali da li zaista znamo šta to znači?
Mudri ljudi deluju ljubazno, puni ljubavi i ponizni. Iako su to zaista dobre osobine, greška je pripisivati ih prosvetljenju.
Ne postoji nešto kao probuđena osoba. Osoba je u suštini skup sećanja i navika, samo mašta. Ona nema stvarno postojanje, pa kako osoba može biti probuđena ili prosvetljena?
Na duhovnom putu sam od 2. januara 2002. godine i video sam kako se ljudi transformišu kroz duhovnost. Ta transformacija je očigledna, ali to je samo promena ličnosti, ništa više. Kroz duhovne prakse stičete nove navike i gubite stare.
Sve u svemu, možete postati svesni sebe i sveta oko sebe. Takođe postajete radoznali u vezi sa sobom, uviđajući lažnost stvari oko vas.
Svest o sebi donosi promene i razumevanje prirode vašeg postojanja... i vi ne radite ništa, samo posmatrate.
Previše predrasuda o prosvetljenju
Pre deset godina praktikovao sam zazen meditaciju i jogu u obližnjem studiju i jednom sam čuo dvoje ljudi kako razgovaraju o Nisargadatti Maharaju i njegovoj knjizi „Ja sam To“. U jednom trenutku zaključili su da knjiga nije vredna čitanja samo zato što je Nisargadatta bio pušač.
Živimo u dobu obmane u kojem je duhovnost postala biznis, ali samospoznaja ostaje misterija čak i za one koji je traže. Prava autentična duhovnost oduvek je bila skrivena od intelektualaca i filozofa, zapravo od svakoga ko previše razmišlja.
Duhovni put počinje naukom koja istražuje ljudsku patnju i izlaz iz nje. Morate shvatiti da ste rob koji živi u zatvoru sopstvenog uma.
Tek tada možete da se pobunite i učinite nešto po tom pitanju. Ako ne vidite svoje ropstvo, patnju i besmisao, onda prvi korak u duhovnosti nije napravljen. Kada postanete potpuno svesni sopstvenog sna, spremni ste da se probudite.
Zatim započinjete istraživanje sveta oko sebe. Shvatate lažnost ličnih odnosa i neistinitost svojih čvrstih uverenja. To može narušiti vaša prijateljstva.
Duhovnost vodi ka depresiji i očaju
Izolacija je neizbežna. Osećate se drugačije. Postoji želja da promenite svet i ljude oko sebe. Pitate se zašto vas drugi ne slede.
Nažalost, to je kraj duhovnog putovanja za sve koji ga intelektualizuju. Većina ljudi praktikuje duhovnost umom i zato ostaju zaglavljeni.
U duhovnosti nema ničega što treba naučiti. Morate ODUČITI sve kako biste razumeli ko zaista jeste. Morate BITI.
Do sada razumete da sve što možete posmatrati niste vi, pa ni vaša osećanja, emocije, misli, svet — nisu vi. Kako i čime spoznajete sebe?
Budite svesni onoga što zaista jeste
Ovo razumevanje ne može se dogoditi u životu. Prosvetljenje nije sudbina, nije deo života uopšte. Da bismo ga dostigli, moramo izaći iz života, osloboditi se ličnosti, udaljiti se od identiteta i biti onakvi kakvi jesmo.
Postoji istinska svesnost iz koje nastaje svest, naš osećaj „JA JESAM, JA POSTOJIM“. Biti jedno sa tom svešću je sve što možemo učiniti. Prosvetljenje, razumevanje onoga što jesmo, mora doći samo od sebe. Mi možemo samo posmatrati šta se dešava. Zaista, ne postoji ništa što možemo učiniti da ga postignemo.
Sve brige dolaze iz intelekta; treba samo da ostanemo u „JA JESAM“, sa verom — nemamo ništa drugo da činimo. Spoznaja se može „dogoditi“ samo u stanju „JA JESAM“, koje je izvan misaonog procesa. Moramo dopustiti da se dogodi, držeći se osećaja „JA JESAM“ bez obzira na misli.
Meditacija otkriva našu pravu prirodu
Zbog našeg neznanja, sve vreme smo zavisili od uma koji nas je vodio i usmeravao. Sada smo shvatili da um nije naš, da je odvojen od nas, pa je stabilizacija u osećaju „JA JESAM“, odvojeno od tela i uma, prvi i poslednji korak.
Problem je što zapravo nemamo čvrsto uverenje da su telo, dah i svest vremenski ograničeni i da su početak i kraj života samo mali događaj u stanju koje je trajno.
Na kraju života svest će nestati i niko neće znati put kojim treba ići. Zato sada, dok imamo telo, hajde da izađemo iz njega tako što ćemo biti svedok svesti.
Ovaj svet je samo san i jednostavno se dešava. Ono što nas navodi da verujemo da „jesmo“ jeste uzrok sveta i njegovog kraja. Sve zavisi od našeg razumevanja.
Prosvetljenje je potpuno i trajno razumevanje onoga što jesmo, gde ne postoji strah ni od čega što se dešava.
Najlepše želje na vašem duhovnom putovanju!
Category
